| Kashubian |
| has gloss | csb: Serbòchorwacczi jãzëk - dzysdniowò je to kontrowërsëjne miono na karno krótko sparłãczonych ze sobą sztandardowich jãzëków ë dialektów (diasystema), chtërne są dzélã pôłniowégò karna słowiańsczich jãzëków. Jãzëczi ne ë dialektë brëkòwane są w Chòrwacëji, Bòsni ë Hercegòwinie a téż w Serbsczi ë Czôrni Górze a téż bez serbsczé ë chòrwacczé miészizne w Sloweńsczi, Aùstrëjacczi, Madżarsczi ë Rumùńsczi. Nym jãzëkã gôdô kòl 21 milionów lëdzy. |
| lexicalization | csb: Serbòchorwacczi jãzëk |
| lexicalization | csb: Serbòchòrwacczi jãzëk |
| Welsh |
| lexicalization | cym: Serbo-Croateg |
| Danish |
| has gloss | dan: Serbokroatisk er betegnelsen for en sproggruppe eller et såkaldt diasystem, der tales i Serbien, Kroatien, Bosnien og Hercegovina, Montenegro og Kosovo. |
| lexicalization | dan: serbokroatisk |
| lexicalization | dan: Serbo-kroatisk |
| lexicalization | dan: Serbokroatisk |
| lexicalization | dan: serbo-kroatisk |
| German |
| has gloss | deu: Serbokroatisch oder Kroatoserbisch (auch Kroatisch oder Serbisch, Serbisch oder Kroatisch) (srpskohrvatski oder српскохрватски oder hrvatskosrpski oder hrvatski ili srpski oder srpski ili hrvatski) war, gemeinsam mit Slowenisch und Mazedonisch, die Amtssprache im ehemaligen Jugoslawien. |
| lexicalization | deu: serbokroatische Sprache |
| lexicalization | deu: Kroatoserbisch |
| lexicalization | deu: Serbokroatisch |
| Lower Sorbian |
| has gloss | dsb: Serbisko-Chorwatska rěc abo chorwatsko-serbiska rěc słuša do kupki pódpołdnjowosłowjańskich rěcow. |
| lexicalization | dsb: serbisko-chorwatska rěc |
| Esperanto |
| has gloss | epo: Serbo-kroata lingvo aŭ kroato-serba lingvo (srpsko-hrvatski/hrvatsko-srpski) estis la oficiala lingvo de kvar el la ses respublikoj, el kiuj konsistis Jugoslavio 1954-1991. Tiuj kvar respublikoj estas nun kvar apartaj landoj, kaj ĉiu difinas sian propran normlingvon (kiuj el lingvoscienca vidpunkto memkompreneble kaj evidente nur estas dialektoj de la sama lingvo - respektive bela pruvo de la frazo "lingvo estas dialekto kun armeo"): la bosna en Bosnio kaj Hercegovino, la kroata en Kroatio, kaj la serba en Serbio kaj la montenegra en Montenegro. ISO 639 iam havis kodon por la serbo-kroata, sed en pli novaj versioj de la normo tiu iama kodo (sh) estas anstataŭigita de apartaj kodoj por la bosna (bos, bs), la kroata (scr/hrv, hr) kaj la serba (scc/srp, sr). |
| lexicalization | epo: Serbo-kroata lingvo |
| lexicalization | epo: Serbokroata lingvo |
| Estonian |
| has gloss | est: Serbia-horvaadi keel (varem ka serbokroaadi keel ja serbohorvaadi keel ; omanimetusega srpskohrvatski, hrvatskosrpski ehk bosansko-hrvatsko-srpski jezik; kirillitsas српскохрватски, хрватскосрпски ehk босанско-хрватско-српски језик) on lõunaslaavi keel või murderühm (diasüsteem). |
| lexicalization | est: Serbia-horvaadi keel |
| Basque |
| has gloss | eus: Serbo-kroaziera eslaviar hizkuntza da, Yugoslaviako mintzaira ofiziala zena esloveniera eta mazedonierarekin batera. Barne hartzen ditu, politikako arrazoiengatik, gaur egungo kroaziera, serbiera, montenegroera eta bosniera aldaerak. Idatzeko bi alfabeto erabiltzen dira: latindar alfabetoa (Kroazian) eta Alfabeto zirilikoa (Serbian eta Montenegron). |
| lexicalization | eus: Serbo-kroaziera |
| lexicalization | eus: Serbokroaziera |
| Finnish |
| has gloss | fin: Serbokroaatin kieli eli serbokroaatti (srpskohrvatski tai hrvatskosrpski tai српскохрватски) on indoeurooppalaiseen kielikuntaan kuuluva eteläslaavilainen kieli, jota puhutaan Kroatiassa, Bosnia ja Hertsegovinassa, Serbiassa ja Montenegrossa. Nykyisin lähinnä poliittisista syistä puhutaan serbian, kroatian, bosnian ja montenegron kielistä vaikka kieli on kaikissa maissa lähes sama murre-eroja lukuun ottamatta. Murteita esiintyy myös valtioiden kielten sisällä. Serbian kieltä kirjoitetaan myös kyrillisin, muita vain latinalaisin aakkosin. Äidinkielisiä puhujia on 18 miljoonaa. Serbokroatia on myös äänestetty joskus slavistien kongressissa slaavilaiskielistä kaikkien kauneimmaksi. |
| lexicalization | fin: Serbokroaatin kieli |
| lexicalization | fin: serbokroaatti |
| lexicalization | fin: serbokroatia |
| French |
| has gloss | fra: Le serbo-croate est une langue du groupe des langues slaves et plus particulièrement du sous-groupe des langues slaves méridionales, parlée principalement en ancienne Yougoslavie, elle est la langue la plus parlé dans les Balkans avec plus de 21 millions de locuteurs. Depuis léclatement de cet État, le serbo-croate est devenu principalement un terme de linguistique pour désigner la langue parlée par les Serbes, les Croates, les Bosniaques et les Monténégrins. C’était auparavant l’appellation de l’une des langues officielles (à côté du slovène et du macédonien) de l’ancienne Yougoslavie. Des variantes, toujours officielles, de ce terme étaient « croato-serbe », « croate ou serbe » et « serbe ou croate ». Aujourdhui le sigle BCMS, qui reprend les initiales de chaque variante (bosniaque, croate, monténégrin et serbe), remplace peu à peu le terme de serbo-croate car il est considéré comme davantage représentatif de tous les locuteurs de la langue. LInstitut national des langues et civilisations orientales (Langues O) utilise le terme serbo-croate et celui de bosniaque-croate-serbe pour les diplômes supérieurs . |
| lexicalization | fra: serbo-croate |
| Irish |
| has gloss | gle: Seirbea-Chróitis nó Cróite-Sheirbis a thugtar ar an teanga atá á labhairt sa Chróit, sa tSeirbia, sa Bhoisnia/sa Heirseagaivéin agus i Montainéagró. Sa chiall chúng, ba í an tSeirbea-Chróitis an leagan caighdeánaithe a bhí in úsáid oifigiúil san Iúgslaiv sna blianta 1954-1991, sa bhreis ar an tSlóivéinis agus ar an Mhacadóinis. Tá an teanga chaighdeánaithe seo bunaithe ar an gcanúint úd štokavski, go háirithe ar an leagan di ar a dtugtar novoštokavski, is é sin, štokavski nua. Cé go bhfuil na Bosnaigh, na Seirbigh, na Crótaigh agus na Montainéigrínigh féin ag iarraidh caighdeáin dá gcuid féin a fhorbairt, níl siad ag iarraidh aon chanúint eile seachas an novoštokavski a úsáid mar dhúshraith don chaighdeán nua. ---- |
| lexicalization | gle: Seirbea-Chróitis |
| Galician |
| has gloss | glg: O serbocroata é unha lingua eslava falada principalmente en Serbia, Montenegro, Croacia e Bosnia - Hercegovina por menos de 20 millóns de persoas. Os seus códigos ISO 639 son sh, scr e scc. |
| lexicalization | glg: Lingua serbocroata |
| Serbo-Croatian |
| has gloss | hbs: Ћирилична верзија ---- |
| lexicalization | hbs: Srpsko-hrvatski jezik |
| lexicalization | hbs: Srpskohrvatski jezik |
| lexicalization | hbs: srpskohrvatski |
| Hebrew |
| has gloss | heb: סרבו-קרואטית היא שפה סלאבית דרומית המשתייכת למשפחת השפות ההודו אירופאית. הלשון הסרבו-קרואטית שימשה כשפתה הרשמית של יוגוסלביה; לאחר שזו התפרקה, נותרה הסרבו-קרואטית כשפה הרשמית בסרביה ומונטנגרו, קרואטיה ובוסניה והרצגובינה. רוב תושבי מקדוניה וסלובניה דוברים אף הם סרבו-קרואטית כשפה שנייה. |
| lexicalization | heb: סרבו-קרואטית |
| Croatian |
| has gloss | hrv: Srpskohrvatski jezik / Hrvatskosrpski jezik (nazivan i srpsko-hrvatski, hrvatskosrpski, hrvatsko-srpski; ISO 639-3: hbs) naziv je za jezik koji je, po mišljenju nekih slavista, postojao od sredine 19. stoljeća do konca 20., kada se, po tom stajalištu, kao makrojezik raspao na hrvatski, srpski, bošnjački i crnogorski jezik. Po drugačijim se mišljenjima radi o pojmu koji ima političkopovijesni, ali ne i lingvistički sadržaj, tj., po tim stavovima, srpskohrvatski nikada nije postojao ni kao sustav narječja, ni kao standardni jezik. |
| lexicalization | hrv: Srpsko-hrvatski jezik |
| lexicalization | hrv: srpskohrvatski jezik |
| lexicalization | hrv: hrvatskosrpski |
| lexicalization | hrv: srpskohrvatski |
| Upper Sorbian |
| has gloss | hsb: Serbiskochorwatšćina je južnosłowjanska rěč. |
| lexicalization | hsb: Serbiskochorwatšćina |
| Hungarian |
| has gloss | hun: A szerbhorvát nyelv kifejezés nyelvészek alkotta szakkifejezés, amely a szerbek, a horvátok, a bosnyákok és a montenegróiak által beszélt nyelvet volt hivatott megnevezni. Az egykori Jugoszlávia egyik hivatalos nyelvének elnevezése is volt (a szlovén és a macedón mellett). Az elnevezés ugyancsak hivatalos változatai voltak a „horvátszerb nyelv”, a „horvát vagy szerb nyelv” és a „szerb vagy horvát nyelv”. Manapság ebbe a csoportba külön sorolják a horvát nyelv négy fő változatát a kajkavica, a čakavica, a štokavica (tulajdonképpen az irodalmi horvát) és a gradistyei nyelvjárást is, mindháromnak van ugyanis saját sztenderd nyelve és saját irodalma. |
| lexicalization | hun: szerbhorvát nyelv |
| lexicalization | hun: szerbhorvát |
| Indonesian |
| has gloss | ind: Bahasa Serbo-Kroasia adalah bahasa resmi Yugoslavia. Nama bahasa ini sekarang biasanya tidak dipergunakan lagi, yang dipergunakan ialah bahasa Serbia, bahasa Kroasia dan bahasa Bosnia. Namun pemilahan ketiga bahasa ini hanya secara politik saja. Sebenarnya ketiga bahasa ini merupakan tiga dialek yang berbeda saja. Pada saat ini ada sekitar 20 juta penutur ketiga bahasa ini. Different |
| lexicalization | ind: Bahasa Serbo-Kroasia |
| lexicalization | ind: Bahasa Serbokroasia |
| Icelandic |
| Georgian |
| has gloss | kat: სერბულ-ხორვატული ენა (srpskohrvatski ან cрпскохрватски) არის კრებითი სახელწოდება ენებისა, რომლებზეც საუბრობენ იუგოსლავიის დაშლის შედეგად წარმოშობილ ქვეყნებში — ხორვატიაში, სერბიაში, ბოსნია-ჰერცეგოვინაში. |
| lexicalization | kat: სერბულ-ხორვატული |
| lexicalization | kat: სერბულ-ხორვატული ენა |
| lexicalization | kat: სერბულ–ხორვატული ენა |
| Korean |
| has gloss | kor: 세르보크로아트어(srpskohrvatski/hrvatskosrpski)는 서부 남슬라브어군의 여러 방언을 아울러 일컫는 명칭이다. 세르보크로아트어는 (슬로베니아어와 마케도니아어와 함께) 유고슬라비아의 공용어였다. |
| lexicalization | kor: 세르보크로아트어 |
| Latin |
| has gloss | lat: Lingua Serbica, lingua Bosnica et lingua Croatica linguae ex linguis Indoeuropeis sunt et sub familia Slavica subsummatae. Cum lingua Bulgarica, (lingua Macedonica moderna), et lingua Slovena Slavicum meridionale formant. |
| lexicalization | lat: Lingua Serbocroatica |
| Limburgan |
| has gloss | lim: Servokroatisch is de naom vaan de taol vaan veurmaolig Joegoslavië. |
| lexicalization | lim: Servokroatisch |
| Lithuanian |
| has gloss | lit: Serbų-kroatų kalba (Српскохрватски/Srpskohrvatski) – pietų slavų kalba, buvusi Balkanų regiono lingua franca. Šis terminas buvo vartotas apimti dabartinių serbų, kroatų, bosnių ir juodkalniečių kalbų (anksčiau dialektų) žodžius. Buvo oficialia Jugoslavijos SFR kalba. Dabar iš serbų-kroatų kalbos kilusiomis kalbomis šnekama Serbijoje, Kroatijoje, Juodkalnijoje bei Bosnijoje ir Hercegovinoje. Buvo naudojama tiek kirilica, tiek lotyniška abėcėlė. Dabar serbų kalba dažniausiai naudoja kirilicą, o kroatų, bosnių ir juodkalniečių kalbos - lotyniškus rašmenis. |
| lexicalization | lit: Serbų kroatų kalba |
| lexicalization | lit: Serbų-kroatų kalba |
| Macedonian |
| has gloss | mkd: Српскохрватски/srpskohrvatski (исто и хрватскосрпски/hrvatskosrpski, српски или хрватски/srpski ili hrvatski или хрватски или српски/hrvatski ili srpski), во лингвистиката е име за јазикот кој во периодот од 1920(?)-1992 е еден од службените јазици на Југославија, заедно со македонскиот и словенечкиот. По распадот на југословенската заедница, овој јазик е преименуван согласно националниот идентитет на народите кои се служеле со него. Така од српскохрватскиот јазик се настанати: српскиот јазик, хрватскиот јазик и бошњачкиот јазик, додека се настојува стандардизирање и на црногорски јазик. |
| lexicalization | mkd: српскохрватски јазик |
| Malay (macrolanguage) |
| has gloss | msa: (српскохрватски језик, srpskohrvatski jezik) atau Bahasa Serbo-Croat merupakan satu bahasa Slavik Selatan atau diasistem yang lazim di Barat Balkan, digunakan sebagai sebuah istilah payung. Di bawah nama ini bahasa ini adalah rasmi di Republik Persekutuan Sosialis Yugoslavia. Dalam bentuk piawainya, bahasa ini berdasarkan loghat Štokavia. |
| lexicalization | msa: Bahasa Serbo-Croatia |
| Low German |
| has gloss | nds: Serbokroaatsch is ene süüdslaavsche Spraak un de gemeen Amtsspraak vun Kroatien un Bosnien-Herzegowina. Dat is de in all Delen vun't Land offizielle Spraak in Serbien un Montenegro. Serbokroaatsch hett ok vele Lüüd, de dat as Moderspraak snackt in Düütschland, Österriek un anner Länner. In Ungarn warrt de Dialekte slavonski, istočnohercegovački, mladi ikavski un šumadijsko-vojvodanski snackt. Ok in Rumänien warrt serbokroaatsche Dialekte snackt. |
| lexicalization | nds: Serbokroaatsch |
| Dutch |
| has gloss | nld: Het Servokroatisch (srpskohrvatski of hrvatskosrpski) is een taal uit de westelijke groep van de Zuid-Slavische talen. Het was de hoofdtaal van Servië, Kroatië, Bosnië en Herzegovina en Montenegro en wordt ook gesproken en verstaan in Macedonië en Slovenië. De taal wordt verder gesproken door Servische en Kroatische minderheden in Oostenrijk, Hongarije en Roemenië. |
| lexicalization | nld: servokroatisch |
| lexicalization | nld: Servo-Kroatisch |
| lexicalization | nld: Servokroatisch |
| Norwegian Nynorsk |
| has gloss | nno: Serbokroatisk er eit omstridd omgrep for dei sørslaviske språka serbisk, kroatisk og bosnisk. Dei skriftlege variantane av desse språka stammar alle frå same dialekten (stokavisk) og stemmer overeins i stordelen av grammatikken og vokabularet, men er ulike i delar av vokabularet, detaljar i språknorma og i bruk av ulike alfabet (latinsk i kroatisk og bosnisk, for det meste kyrillisk i serbisk). Om det dreiar seg om variantar av eitt og same språket eller tre nærskylde men sjølvstendige språk, er omstridd både i lingvistikken og mellom språkbrukarane sjølve. |
| lexicalization | nno: Serbo-kroatisk språk |
| lexicalization | nno: Serbokroatisk språk |
| Norwegian Bokmål |
| lexicalization | nob: serbokroatisk |
| Norwegian |
| has gloss | nor: Serbokroatisk er en felles betegnelse på språkene som ble snakket i det tidligere Jugoslavia, serbisk, kroatisk og bosnisk. Betegnelsen er omstridt og blir ikke brukt så ofte nå til dags. |
| lexicalization | nor: Serbo-kroatisk |
| lexicalization | nor: Serbokroatisk |
| Occitan (post 1500) |
| has gloss | oci: Sonan sèrbocroat (o rarament croatosèrbe) (nom autoctòn: srpskohrvatski = српскохрватски, hrvatskosrpski = хрватскосрпски) l'ensemble format per quatre lengas eslavas: lo croat, lo bosnian, lo montenegrin e lo sèrbe. Totas quatre son fòrça similaras e mutualament intelligiblas. Lo sèrbocroat es doncas un diasistèma e las quatre lengas que lo compausan, croat, bosnian, sèrbe e montenegrin, son de lengas per elaboracion. |
| lexicalization | oci: sèrbocroat |
| Polish |
| has gloss | pol: W Wikisłowniku: Słownik języka bośniackiego |
| lexicalization | pol: język serbsko-chorwacki |
| lexicalization | pol: Język serbskochorwacki |
| lexicalization | pol: chorwackoserbski |
| lexicalization | pol: serbochorwacki |
| lexicalization | pol: serbsko-chorwacki |
| Portuguese |
| has gloss | por: A língua servo-croata, ou serbo-croata, é uma língua eslava falada principalmente na Sérvia, em Montenegro, na Croácia e na Bósnia e Herzegovina por pouco menos de 20 milhões de pessoas. Seus códigos ISO 639 são sh, scr e scc. |
| lexicalization | por: servo-croata |
| lexicalization | por: servocroata |
| lexicalization | por: Língua servo-croata |
| Quechua |
| has gloss | que: Sirbu hurwat (Srpskohrvatski / Српскохрватски, Hrvatskosrpski) nisqaqa ñawpaqta Yuguslawya kasqa suyukunapi uralan islaw rimaykunam. |
| lexicalization | que: Sirbu hurwat rimay |
| Moldavian |
| has gloss | ron: Limba sârbocroată este un termen de specialitate creat de lingvişti sârbi şi croaţi pentru a desemna limba vorbită de sârbi, croaţi, bosniaci şi muntenegreni. În fosta Iugoslavie era şi denumirea uneia dintre limbile oficiale, pe lângă limba slovenă şi limba macedoneană. Variante oficiale ale acestei denumiri mai erau „limba croatosârbă”, „limba sârbă sau croată” şi „limba croată sau sârbă”. |
| lexicalization | ron: Limba sârbo-croată |
| lexicalization | ron: limba sârbocroată |
| lexicalization | ron: sârbocroată |
| Russian |
| has gloss | rus: Сербохорва́тский язы́к (также сербскохорватский, сербо-хорватский / сербско-хорватский, хорватскосербский / хорватско-сербский, хорватосербский / хорвато-сербский, иногда югославский) — один из южнославянских языков, литературный язык, опирающийся на совокупность диалектов на территории бывшей Югославии (кроме Словении и Македонии). |
| lexicalization | rus: Сербо-хорватский язык |
| lexicalization | rus: Сербохорватский язык |
| lexicalization | rus: сербохорватский |
| Albanian |
| has gloss | sqi: Gjuha serbokroate ka qene emërtimi i përbashkët i dy gjuhëve sllave - gjuhës serbe dhe gjuhës kroate, të cilat kanë afërsi të konsiderueshme në sistemin e shkrimit dhe në atë të të folurit, mirëpo kanë edhe dallime në rrafshin e fjalëformimit dhe të alfabetit që përdorin. Kështu, gjuha serbe shkruhet në radhë të parë me alfabet cirilik, por mjaft dendur edhe me atë latin, kurse gjuha kroate shkruhet ekskluzivisht me alfabet latin. |
| lexicalization | sqi: Gjuha Serbo-Kroate |
| lexicalization | sqi: Gjuha serbokroate |
| Serbian |
| has gloss | srp: Српскохрватски језик (хрватскосрпски, хрватски или српски, српски или хрватски) је стандарднојезичка форма која је постојала у СФРЈ између 1945. и почетка деведесетих година 20. века, када су се језичке норме поново одвојиле. Условно се може рећи да је ова стандарднојезичка форма постојала од половине 19. века. Српскохрватски је био један од службених језика Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а његов простор дефинирао се као простор новоштокавског наречја, од торлачког најјужнијег дела јужне Србије на југоистоку до кајкавског Загорја у Хрватској на северозападу, изузевши чакавске делове Далмације и Истре. |
| lexicalization | srp: Српско-хрватски језик |
| lexicalization | srp: српскохрватски језик |
| lexicalization | srp: hrvatskosrpski |
| lexicalization | srp: srpskohrvatski |
| lexicalization | srp: српскохрватски |
| lexicalization | srp: хрватскосрпски |
