| Esperanto |
| lexicalization | epo: sakŝalmo |
| French |
| lexicalization | fra: cornemuse |
| Western Frisian |
| has gloss | fry: In fluier is in lange (± 80 sm) Roemeenske blokfluit (it wurd fluier betsjut ek gewoan fluit yn it Roemeensk). Bysûnder oan de fluier is it beheind tal fingergatten: 4 foar de lofterhân en twa foar de rjochter, dyt ek noch net iens oanslute. Dat hat ûnder oare as gefolch dat der gatten yn de mooglik te spyljen toanljedder sitte, dyt meast net mei helpgrepen te kompinsearjen binne. De fluier lit him tige maklik oerblaze oant wol seis kear, wêrmei't de gatten yn de toanljedder foar it leechste oktaaf kompinsearre wurde. |
| lexicalization | fry: fluier |
| Manx |
| lexicalization | glv: feddan |
| Croatian |
| lexicalization | hrv: gajde |
| Italian |
| lexicalization | ita: cornamusa |
| Latvian |
| has gloss | lav: Stabule (stebule, stabuļa, birbīne, pīpere) ir viens no senākajiem un izplatītākajiem Latvijas teritorijā spēlētajiem instrumentiem. Arheoloģiskie izrakumi liecina, ka kaula stabules spēlētas jau sen pirms mūsu ēras. XVIII un XIX gs. etnogrāfiskajos materiālos gan minētas vairs tikai koka, mizas un niedres stabules. |
| lexicalization | lav: stabule |
| Dutch |
| has gloss | nld: Een Fluier is een lange (ca 80cm) Roemeense blokfluit (het woord fluier betekent ook gewoon fluit in het Roemeens). Bijzonder aan de fluier is het beperkte aantal vingergaten: 4 voor de linkerhand en twee voor de rechter, die ook nog eens niet aansluiten. Dit heeft onder meer tot gevolg dat er gaten in de mogelijk te spelen toonladders voorkomen, die doorgaans niet met hulpgrepen zijn te compenseren. De fluier laat zich bijzonder makkelijk overblazen tot wel 6 keer waarmee de gaten in de toonladder voor het laagste octaven gecompenseerd worden. |
| lexicalization | nld: fluier |
| Polish |
| has gloss | pol: Fujarka , fujara : fulara, fuira, fujera; inne staropolskie nazwy to : dutka, piszczałka) – ludowy instrument muzyczny z grupy aerofonów, fujarki były wykonywane z kory wierzby lub łoziny (salix cinerea) , na wiosnę, gdy kora wierzbowa była świeża i elastyczna "uliniano" * Gribojedow |
| lexicalization | pol: Fujarka |
| Moldavian |
| has gloss | ron: Fluierul este un instrument muzical de suflat. Se utilizează mai multe tipuri de fluiere toate însă sunt construite din lemn. Toate fluierele au un tub cilindric, unele au găuri altele nu, dar sunetul este produs prin suflul în instrument. Există un tip de fluier gemănat, adică două fluiere reunite. |
| lexicalization | ron: fluier |
| Russian |
| has gloss | rus: | align="right" | valign="top" | | valign="top" | |} Флу́ер (, от , дуть) — народный духовой музыкальный инструмент. Род деревянной продольной открытой флейты с клювообразным мундштуком. |
| lexicalization | rus: волынка |
| lexicalization | rus: флуер |
| Castilian |
| lexicalization | spa: Chiflo |
| Serbian |
| has gloss | srp: Фрула је дувачки/аерофони инструмент који се прави од једног комада дрвета (углавном шљиве). Састоји се из чепа (данце) којим је инструмент затворен са горње стране (не у потпуности с обзиром да му је одсечен један уздужни део да би омогућио пролаз ваздуха кроз цев свирале). На полеђини инструмента налази се отвор са оштрим бридом који се назива ветрило, а који сече ваздух стварајући тон. На дну свирале налази се рупа која се назива одушка. На предњој страни свирале налази се шест рупа и једна на полеђини помоћу којих можемо извести седам тонова у две октаве (најчешће тонови дурске лествице, а по могућности молске). |
| lexicalization | srp: Фрула |
