| Belarusian |
| has gloss | bel: ЦАРКОЎНАСЛАВЯНСКАЯ МОВА, старацаркоўнаславянская мова, стараславянская мова, мова клерыкальных кніг, перакладзеных Кірылам і Мяфодам у 9 ст., а таксама мова пазнейшых помнікаў славянскай пісьменнасці, якія ствараліся на ўзор гэтых перакладаў. Розныя назвы датычацца розных лакалізацый. |
| lexicalization | bel: царкоўнаславянская мова |
| Bosnian |
| has gloss | bos: Crkvenoslavenski jezik je liturgijski jezik u slavenskim pravoslavnim crkvama. Crkvenoslavenski se počeo upotrebljavati nakon misija Ćirila i Metodija i sve do modernog doba je bio najvažniji slavenski književni jezik. Od svih varijanti crkvenoslavenskog jezika, starocrkvenoslavenski jezik je najbolje izučen. |
| lexicalization | bos: crkvenoslavenski jezik |
| Bulgarian |
| has gloss | bul: Църковнославянският език или черковнославянският език е порусен във фонетично отношение, но сравнително запазен в синтактическо и лексикално отношение вариант на старобългарския език. Самото наименование църковнославянски показва функциите на този език – той се използва като книжовен предимно за религиозни цели. |
| lexicalization | bul: Църковнославянски език |
| Catalan |
| has gloss | cat: Leslau eclesiàstic (en búlgar: църковнославянски език [tsarkovnoslavianski iezik]; en rus: церковнославянский язык [tsierkovnoslaviánskii iazík]) és com es coneix lidioma litúrgic de lEsglésia Ortodoxa búlgara, russa, sèrbia i altres esglésies ortodoxes eslaves. Històricament, aquesta llengua prové de lantic eslau, adaptant la seva pronunciació i ortografia i reemplaçant algunes paraules i expressions difícils per llurs corresponents vernacles. |
| lexicalization | cat: eslau eclesiàstic |
| Czech |
| has gloss | ces: Církevní slovanština je liturgický a literární jazyk používaný slovanskými pravoslavnými církvemi; zapisuje se cyrilicí. Nejedná se o jednotný jazyk; objevuje se v několika podobách, tzv. redakcích. |
| lexicalization | ces: církevní slovanština |
| German |
| has gloss | deu: Kirchenslawisch ist eine traditionelle Liturgiesprache, die in den slawischsprachigen Ländern von den orthodoxen Kirchen und einem begrenzten Teil der katholischen Kirche verwendet wurde und zum Teil bis heute verwendet wird. Sie entstand im Rahmen der Slawenmission durch Kyrill und Method und war bis in die Neuzeit die wichtigste slawische Literatursprache. Die am besten untersuchte Variante des Kirchenslawischen ist das Altkirchenslawische. |
| lexicalization | deu: Kirchenslawische Sprache |
| lexicalization | deu: kirchenslawisch |
| Lower Sorbian |
| has gloss | dsb: Cerkwinosłowjańska rěc jo liturgiska pódpołdnjowosłowjańska rěc ortodoksneje cyrkeje. |
| lexicalization | dsb: cerkwinosłowjańska rěc |
| Esperanto |
| has gloss | epo: Slavono — speco de antikvbulgara lingvo kiu estis prilaborita en skriba formo de fratoj Cirilo kaj Metodo en 863 por diservaj bezonoj. Nune estas uzebla en ortodoksisma diservo en Rusio, Belorusio, Ukrainio, Serbio, Bulgario; malofte oni uzis ĝin en katolikisma diservo en Ĉeĥio kaj Kroatio. En landoj kie oni uzis Slavonon, ofte sub influo de naciaj lingvoj aperis variantoj de lingvo. Nuntempe pli disvastigata estas tiel nomata "sinoda" varianto, kiun uzadas en diservo Rusa Ortodoksa Eklezio. |
| lexicalization | epo: Slavono |
| Finnish |
| has gloss | fin: Kirkkoslaavi (kirkkoslavonia) on muinaisen bulgariankielen ilmeisesti makedonialaisesta murteesta kehittynyt kieli. Kieli on otettu slaavilaisissa maissa ortodoksisen kirkon kirkkokieleksi (vrt. katolisuus ~ latina). Kirkkoslaavin edeltäjä on muinaiskirkkoslaavi. |
| lexicalization | fin: kirkkoslaavi |
| Croatian |
| has gloss | hrv: Crkvenoslavenski jezik (ruski церковнославя́нский язы́к) liturgijski je jezik bugarske, ruske, srpske i drugih slavenskih pravoslavnih crkvi. Povijesno je taj jezik nastao iz staroslavenskog jezika uz prilagodbu izgovora i pisanja te uz zamjenu nekih starih i nepogodnih riječi i izraza s onima iz narodnih jezika, npr. iz staroruskog. |
| lexicalization | hrv: Crkvenoslavenski jezik |
| Italian |
| has gloss | ita: Lo Slavo ecclesiastico o Lingua slava ecclesiastica (in bulgaro църковнославянски език, cărkovnoslavjanski ezik, in macedone црковнословенски јазик, crkovnoslovenski jazik, in russo церковнославя́нский язы́к, cerkovnoslavjánskij jazýk, in serbo црквенословенски језик, crkvenoslovenski jezik, in slovacco cirkevnoslovanský jazyk) è la lingua liturgica della chiese ortodosse nazionali bulgara, macedone, russa e serba, oltre ad altre chiese ortodosse dellarea slava. È adottata, accanto alle lingue nazionali, anche dalla Chiesa cattolica di rito bizantino, diffusa in Ucraina, Slovacchia e Polonia. Storicamente questa lingua deriva dallantico slavo ecclesiastico, adattandone la pronuncia e lortografia e rimpiazzando alcune parole od espressioni antiquate e di significato oscuro con le loro controparti vernacolari (ad esempio dallantico russo). |
| lexicalization | ita: slavo ecclesiastico |
| Japanese |
| lexicalization | jpn: 教会スラヴ語 |
| Latin |
| has gloss | lat: Lingua Slavica (vel Slavonica) Ecclesiastica erat lingua litteraria Slavica saeculis XI – XVIII. Originem suam ducit ex lingua Slavica Antiqua affecta a linguis vivis populorum, quae lingua illa utebantur. (Exsistabant variantes locales linguae huius: Slavica orientalis, Bulgaro-Macedonica, Croata Glagolitica, Bohemica, Romanica.) |
| lexicalization | lat: Lingua Slavica Ecclesiastica |
| Dutch |
| has gloss | nld: Het Kerkslavisch is de liturgische taal van de Slavische Oosters-orthodoxe en Oosters-katholieke Kerken. Het Kerkslavisch komt voort uit het Oudkerkslavisch en kent verschillende lokale varianten (zogenoemde redacties). De taal wordt geschreven met het cyrillische alfabet en wordt enkel als heilige taal gebruikt. |
| lexicalization | nld: Kerkslavisch |
| Norwegian |
| has gloss | nor: Kirkeslavisk er et kirkespråk som snakkes i flere slaviske land. Det stammer fra gammelkirkeslavisk, og oppsto ved at man endret uttalen og ortografien, og erstattet enkelte gamle og obskure ord og uttrykk med de tilsvarende lokale. |
| lexicalization | nor: Kirkeslavisk |
| Polish |
| has gloss | pol: Język cerkiewnosłowiański (ros. церковнославянский язык, ukr. церковнослов'янська мова, mac. старословенски јазик) – język literacki i liturgiczny używany w cerkwi prawosławnej (także przez prawosławnych w Polsce). Wywodzi się z języka staro-cerkiewno-słowiańskiego. Nie jest językiem żywym, gdyż nie ma grupy etnicznej używającej go jako języka ojczystego (macierzystego), ani językiem wymarłym, gdyż jest językiem używanym na co dzień, zatem klasyfikowany powinien być jako język wegetujący. |
| lexicalization | pol: Język cerkiewno-słowiański |
| lexicalization | pol: Język cerkiewnosłowiański |
| Moldavian |
| has gloss | ron: Limba slavonă sau slavonă bisericească sau bulgara veche (, , , , , ) este o limbă liturgică folosită Biserica Ortodoxă Bulgară, Biserica Ortodoxă Macedoneană, Biserica Ortodoxă Rusă, Biserica Ortodoxă Sârbă şi alte Biserici Ortodoxe Slave. A fost folosită timp de secole şi de români ca limbă liturgică şi ca limbă oficială, „de cancelarie”, fiind înlocuită treptat de limba română începând din secolul XV. |
| lexicalization | ron: Limba slavona |
| lexicalization | ron: Limba slavonă |
| Russian |
| has gloss | rus: Церковнославя́нский язы́к — язык славянского богослужения, созданный святыми братьями первоучителями Кириллом и Мефодием, во всех его исторических и региональных формах (изводах), среди которых наиболее известны древнейшая, обычно называемая старославянским языком, и наиболее распространённая из ныне употребляемых — современный («синодальный») церковнославянский язык русского извода, используемый как литургический язык Русской Православной Церковью, Русской Православной Старообрядческой Церковью и некоторыми другими религиозными объединениями. Часто (в узком смысле) под термином «Церковнославянский язык» понимают именно последнее значение. На Руси он именовался также болгарским языком. |
| lexicalization | rus: Церковно-славянский язык |
| lexicalization | rus: Церковнославянский язык |
| Slovak |
| has gloss | slk: Cirkevná slovančina je jazyk (súbor jazykov), ktorý sa vyvinul zo staroslovienčiny v 11. storočí. Dodnes sa používa ako liturgický jazyk pravoslávnej a gréckokatolíckej cirkvi. "Cirkevná slovančina" bolo v minulosti označenie pre to, čo dnes označujeme ako staroslovienčina (prípadne vrátane cirkevnej slovančiny). |
| lexicalization | slk: Cirkevná slovančina |
| Slovenian |
| has gloss | slv: Cerkvénoslovánščina (rusko церковнославя́нский язы́к) je liturgični jezik bolgarske, ruske, srbske pravoslavne cerkve in drugih slovanskih pravoslavnih cerkva. Zgodovinsko je ta jezik nastal iz stare cerkvene slovanščine s prilagoditvijo izgovorjave in pisave ter z zamenjavo nekaterih starih in nepomembnih besed in izrazov z ustreznimi iz ljudskega jezika, na primer iz staroruščine. |
| lexicalization | slv: cerkvenoslovanščina |
| Castilian |
| has gloss | spa: Se conoce como eslavo, eslavón o eslavo eclesiástico (en búlgaro: църковнославянски език, tsarkovnoslavyanski ezik; en ruso: церковнославя́нский язы́к, tserkovnoslavyánskiy yazík) al idioma litúrgico de la Iglesia Ortodoxa búlgara, rusa, serbia y otras Iglesias ortodoxas eslavas. Históricamente, esta lengua proviene del eslavo eclesiástico antiguo, adaptando su pronunciación y ortografía y reemplazando algunas palabras y expresiones difíciles por sus correspondencias vernáculas. |
| lexicalization | spa: Eslavo eclesiastico |
| lexicalization | spa: eslavo eclesiástico |
| Serbian |
| has gloss | srp: Црквенословенски језик је литургијски језик у словенским православним црквама. Црквенославенски се почео употребљавати након мисија Ћирила и Методија и све до модерног доба је био најважнији словенски књижевни језик. Језик у оном облику у којем је створен за време Ћирила и Методија назива се канонски црквенословенски језик. Данас је у свим словенским православним црквама у употреби руска редакција црквенословенског језика. Због недостатка штампарија и турске окупације балкански народи увозе руске богослужбене књиге које су и данас у употреби. До краја 18. века руске књиге су замениле "србуљске". Изговор руске редакције црквенословенског варира, те се у СПЦ чита са српским акценатским системом, у Македонији се јат изговара као е итд. |
| lexicalization | srp: Црквено-словенски језик |
| lexicalization | srp: црквенословенски језик |
| Swedish |
| has gloss | swe: Kyrkslaviska eller kyrkoslaviska är det liturgiska språk som används inom vissa ortodoxa kyrkor i länder med slaviska språk, av vilka den rysk-ortodoxa är den största. |
| lexicalization | swe: Kyrkslaviska |
| Turkish |
| has gloss | tur: Kilise Slavcası, Bulgar, Sırp, Makedon, Rus, Çek, Hırvat Ortodoks kiliselerinin ayinlerde kullandığı yazı ve konuşma dilidir. Telafuuz ve yazımın kökeni Eski Doğu Slavcadan kelimeler ve ifadler uygun şekilde uyarlanmıştır. Yazı dillerinde Erken Kiril Dönemi ve eskiden kalma Glagolitik etkiler kaldı. 1491 yılında kitapları ilk kez Krakowda basıldı. |
| lexicalization | tur: Kilise Slavcası |
| Ukrainian |
| lexicalization | ukr: Церковно-слов'янська мова |
| lexicalization | ukr: Церковнослов'янська мова |
| Chinese |
| has gloss | zho: 教會斯拉夫語 (保加利亞語稱為 църковнославянски език；馬其頓語稱為 црковнословенски јазик)為保加利亞東正教會、馬其頓東正教會、俄羅斯東正教會、塞爾維亞東正教會與其它斯拉夫東正教教會的禮拜儀式語言。 |
| lexicalization | zho: 教會斯拉夫語 |
